Loša narav...

Bio jedan dječak koji je imao lošu narav. Otac mu je dao vreću punu eksera i rekao mu da svaki put kada se razljuti i izgubi kontrolu nad sobom, ukuca jedan u ogradu. Prvog dana, dječak je zakucao tridesetak eksera. Tokom sljedećih nekoliko mjeseci naučio je kontrolisati svoju srdžbu i broj zakucanih eksera se smanjivao. Otkrio je da je lakše kontrolisati svoju narav nego zakucavati eksere u ogradu. Napokon je osvanuo dan u kojem dječak nije ni jedan esker zakucao u ogradu. Otišao je ocu i rekao mu kako se tog dana nije razljutio. Otac mu je tada rekao: - Svakog dana kada uspiješ kontrolisati svoje ponašanje, iz ograde iščupaj po jedan ekser. Dani su prolazili i jednog dana dječak je bio u stanju kazati svom ocu da je izvadio sve eksere. Otac je uzeo sina za ruku i odveo ga do ograde. Tada mu je rekao: - Dobro si to uradio sine moj, ali pogledaj sve te rupe u ogradi! Ograda više nikada neće biti ista.

Kada u srdžbi kažeš neke stvari, one ostavljaju ožiljak, kao što su ove rupe u ogradi. Možeš čoveka ubosti nožem i izvući nož i poslije toga nije važno koliko puta kažes da ti je žao - rana ostaje. Verbalna rana je isto toliko bolna kao i fizička.